Istorijat LU Obrenovac

Lovac novine izdanje iz 1900 god.

Tradicija lova u ovim krajevima ima duboke korene. Zabeleženo je da je početkom 18. veka (po dolasku Austrougara u ove krajeve) u šumama oko Kolubare lovio Aleksandar Vitemberg, koji je u Stublinama uz letnjikovac imao ograđen prostor u koji je saterivana raznovrsna divljač. Godine 1898. u Obrenovcu je osnovano Savezno lovačko udruženje, jedno od četrdesetak u Srbiji. Na redovnom godišnjem zboru lovaca u maju 1900. godine za predsednika Udruženja je izabran Milivoje R. Kuzmanović, trgovac, za podpredsednika Radomir I. Živković, takođe trgovac, za delovođu Dragoljub K.Pavlović, kafedžija, a za blagajnika Vladimir Zdujić, sarač.     Na zboru su u Upravni odbor izabrani: Tanasije Avramović, hlebar, Jovan Mišić, kafedžija, Joca Kimerl, kačar, Jevrem Nenadić, trgovac, Čedomir Docić, kožar i Petar Mihailović, stolar.


PREKO STO GODINA LOVA U OBRENOVCU.

U Nadzorni odbor su izabrani: Nikola J. Kostić, knjigovođa Zadruge, Dimitrije Popović, knjigovođa Štedionice i Stojan Antonović  trgovac. Krajem te godine u časopisu „Lovac“ je objavljeno da Udruženje lovaca u Obrenovcu broji 132 člana, a već u februaru 1901. godine, 160 redovnih članova.

  • Od prvog dana osnivanja obrenovački lovci su prilozima pomagali crkvu i učestvovali u raznim dobrotvornim akcijama. U februaru 1901. godine Lovačko udruženje je izdvojilo 400 dinara u srebru „zarad podizanja doma blaženo upokojenom Kralju Milanu, počasnom predsedniku Saveza“, a mesec dana pre toga, predsednik Udruženja  Milivoje Kuzmanović je predstavljao obrenovačke lovce na prijemu kod kralja Aleksandra.
Sv. Evstatije zaštitnik lovaca
  • Za krsnu slavu su uzeli svetog Jevstatija (3. oktobar). Na taj dan svake godine organizovana je proslava, a lovačke zabave su bile priča za sebe. U periodu između dva rata među lovcima je bilo apotekara, lekara, trgovaca, zanatlija i seljaka. Među predratnim lovcima neumorni su bili Duško Drajić, Miloš i Velisav Filimonović iz Grabovca, Milorad Đošić, Milorad Mitrović-Parkan, Milutin Knežević, Svetozar Vreljanski, Žija Tomanić, Momir Petrović iz Skele, Boško Jovičić iz Drena i mnogi drugi. Dobar lovački pas bio je naročito na ceni. Tako trgovac Ljuba Vukajlović nije žalio novac pa je čak iz Švedske (i to avionom) naručio psa. „Šveđanin“ Žips je posle opravdao svaki dinar uložen u njega.
    U vreme okupacije obrenovački lovci nisu zaboravili na lov. Posle rata Udruženje je ponovo oživelo. Među lovcima su najaktivniji Brana Petrović-pevac, Miloje Jelisavčić, Milojko Blagojević, Berislav Mirković, dr. Mirko Španović, Petar Vukotić, Živorad Mitrović i drugi. Počinje organizovanje takmičenja u gađanju glinenih golubova, koje traje do danas. Generacije se smenjuju, a ljubav prema lovu prenosi se na mlađe naraštaje.
        U drugoj polovini 20. veka Lovačko udruženje dobija i najboljeg lovca na svetu Radoja Bugarskog. Na svetskom prvenstvu u praktičnom lovu sv.Hubert u Veroni 1978 god. Radoje  je dobio lentu najuspešnijeg lovca pojedinca, a Jugosloveni su bili najbolji u ekipnoj konkurenciji. Zlatno vreme lova jenjava tokom narednih godina.
  • Lovišta nisu više ono što su nekada bila. Ubrzan industrijski razvoj, presecanje puteva, upotreba pesticida i sužavanja staništa mnogih životinjskih vrsta uzeli su svoj danak. Srna, po kojima je lovište bilo čuveno, ima znatno manje. Jarebica je postala zaštićena vrsta, jer se proredila do kritične granice opstanka. Od divljači se najviše love fazan, zec i divlje patke. Ipak, tradicija se ne predaje.

  Početkom 21. veka, Lovačka organizacija u Obrenovcu ima 1100 lovaca raspoređenih u 14 lovačkih sekcija. Lovište „Posavina“ obuhvata površinu 40.995 hektara , sa 44 visoke čeke, preko 300 hranilišta za sitnu divljač i 44 hranilišta i solišta za srne. Sa lokalnom upravom se pregovara o izgradnji Lovačkog doma u izletištu Zabran, pa je moguće da se lovci skuće posle 110 godina od osnivanja Udruženja.

  • Lova će biti dok je prirode. Lov i lovstvo na ovim posavskim prostorima očuvaće i održaće lovci i lovni pregaoci, jer u njihovim rukama je ključ budućnosti lova. Znali su to oni još od davnih dana kada je započeo proces organizovanog lovstva, planskog gazdovanja lovištem i zaštita divljači. Uz zahvalnost svojim lovačkim precima, sadašnja generacija ima veliku obavezu da iza sebe ostavi još više, lepše i bogatije, ono čega se neće stideti nego će se mlađi dičiti. Lovačka budućnost ne može bez prošlosti, jer koliko već sutra ovo će biti istorija.

Gordana Obradović, 2009. „Bio jednom… stari Obrenovac“